Дарко Лазаревић
Планинарењем почиње да се бави 2005 године, а члан је ПК Челик од 2006 године. Своје прве планинарске кораке започиње акцијама по Србији, где за кратак период „осваја“ наше најпознатије планине: Стару планину, Суву планину, Копаоник, , Голију, Хомољске, Бељаницу, Рудник, Ртањ, Озрен, Девицу, Гледићке, Сврљишке, Вршачке, Гоч, Столове, Стол, Мироч, Фрушку гору, Овчар, Каблар, Јелицу, Јухор, Букуљу, Златибор, Равну гору, Руј, Соколску планину.
Водио је неколико планинарских акција (успон на Јухор, Букуљу, Лесковик).
Јула 2006. године започиње „освајање“ врхова ван граница Србије. У организацији матичног клуба „осваја“ највиши врх Балкана – Мусалу (2925м) на планини Рила у Бугарској. Потом следе „освајања“ врхова земаља у окружењу: Црне Горе, Македоније, Грчке, Бугарске, Босне, Словеније.
У периоду од 2007. године до данас (феб. 2009.) „освојио“ је преко 30 врхова изнад 2000м што у зимским што у летњим условима: Бјелашницу, Маглић (Босна), Пирин, Рилу, Витошу (Бугарска), Дурмитор, Комове, Проклетије (Црна Гора), Олимп (Грчка), Бабу, Галичицу, Јакупицу, Кораб, Шар планину (Македонија), Јулијске Алпе, Камнишко-Савињске Алпе (Словенија), Стару планину, Копаоник (Србија).
У августу 2008. године као члан Победине експедиције успона на Мон Блан, „освојио“ је највиши врх Западне Европе – Мон Блан (4810м), као и врх Брајтхорн (4165м) у Швајсарској.
Себе сматра за искусног високогорца. Специјалност су му одлазак на викенд високогорске акције од 2000 до 3000м у региону.
2007. године је завршио Зимски алпинистички течај на Комовима (Црна Гора). Исте године започиње и летњи алпинистички течај, који због разних обавеза још није завршио. И поред тога иза себе има десетак испењаних алпинистичких смерова.
У наредном периоду планира „освајање“ неког од највиших врхова континента, Европе, Африке или Јужне Америке. Крајњи циљ је „освајање“ седам највиших континенталних врхова.
Члан је управног одбора ПК Челик од 2007. године.
Контакт
063/162-10-98