Активности у 2010. години
Јануар
09.01 РТАЊ
Овогодишњи, 26. традиционални Божићни успон на Ртањ није нам показао своје зимске чари као претходних година. Навикли смо да нас ова планина дочека са пуно снега, ниских температура, пуно ветра на врху... свега тога није било овог пута. Блатњаве стазе, време сунчано, нешто мало ветра на гребену обележило је овај успон. Наравно, за успон су биле планиране две стазе као и претходних година: северна нешто захтевнија и јужна за све остале учеснике успона. Како сазнајемо, окупило се преко 1000 планинара а било је чак и из околних земаља, Словеније, Босне и Херцеговине, Македоније, Бугарске...
фото: Дарко, Гага
Активности у 2009. години
Октобар
04.10 БЕЉАНИЦА
Време повољно за пешачење. Након отварања акције, делимо се у две групе. Прву групу од 12 планинара предводи Гојко Савић и циљ им је врх Бељанице. Дрга група са Рајом на челу, креће кањоном Суваје ка Ресавској пећини. Обе групе успешно пролазе замишљеним стазама а заједнички циљ им је планинарски дом Суваја где је домаћин припремио ручак за све планинаре. На краткој свечаности додељене су и награде за најстаријег и најмлађег учесника, игром случаја обе су припале нашим члановима. Најстарији учесник је Јелена Ђокић, која је на поклон добила ручни сат, док су најмлађој планинарки Савић Теодори припале минђуше. Забава је трајала до 18 часова када смо кренули ка Смедереву.
фото: Мишко
аутор текста: Радојко Димитријевић - Раја
Септембар
12.09 СТАРА ПЛАНИНА - МИЏОР
Због велике удаљености, договорен је полазак за 4 сата ујутро. Жеља свих планинара је да их на излету прати лепо време како би потпуно уживали у природним лепотама, тако је и овог пута дивно јутро наговештавало леп дан. Стижемо до планинарског дома "Бабин зуб", те одмах крећемо пут врха. Кратке паузе при успону користимо за брање ретких боровница и брусница. Успон на Миџор (2169. метара надморске висине) је протекао без проблема. На самом врху смо затекли једну групу младих људи који су "непланинарским" начином тј. својим џиповима дошли до врха Старе планине. Следи неизбежно фотографисање и доручак на самом врху. Ипак се време погоршава па смо приморани да у журби кренемо назад и да што пре стигнемо до Бабиног Зуба. Уз пут се спушта густа магла, па због сигурности окупљамо се у јединствену групу како се не би десило да неко залута у магли, што је врло могуће у таквим ситуацијама. Силазак у дом, почиње да пада јака киша праћена грмљавином. Временске непогоде су највероватнији узрок нестанка струје у планинарском дому. Следи повратак кући, па поред свих проблема појављује се још један - квар комбија што би била посебна прича, такорећи нова авантура.
фото: Мишко
аутор текста: Радојко Димитријевић - Раја
Август
15.08 ЦЕР
У организацији ПСД "ЦЕР" из Шапца и Планинарског савеза Србије, изведен излет на планину Цер. Из нашег клуба учествовало је 37 планинара. Иначе, овај поход је изведен у част 95-годишњице Церске битке, главна збивања су требала да се одиграју код спомен-обележја Церским јунацима а у плану је било и пешачење и то управо такозваним трагом другог прекобројног пука (чувене јединице српске војске из церске битке). Нажалост, неразумевање особља из културног центра Лознице који су групу од преко 700 планинара сматрали за туристе па чак тражили од планинара да се плати улазница. С обзиром на масовност акције, тешко да би кустос успео да обави свој посао и тако великом броју присутних пренео причу из славних дана српске историје. Ипак треба одати признање домаћину - планинарском друштву "ЦЕР" из Шапца на гостопримству и труду да се многобројни гости што боље осећају и уживају у лепотама Цера. Део збивања са ове манифестације приказаћемо и на следећим фотографијама.
фото: Мишко
аутор текста: Радојко Димитријевић - Раја
03.08 Голија - табор планинара
Табор планинара на Голији.
Јул
12.07 Бељаница (1339 м.н.в.)
Слободан викенд - идеална прилика да се посети још једна лепа дестинација у Србији. Време ових дана није ишло на руку планинарима, што због наглих промена, што због обилних киша које никако не пријају приликом успона. Тројица Челикових високогораца уједно користе ову прилику да би се одрадио један део кондиционих припрема што показује и време за које смо одрадили успон. Од планинарског дома Суваја па до врха Бељанице требало нам је нешто мање од 2 и по сата хода што сматрамо за одличним темпом ако се узме у обзир да је стаза наквашена и да се негде на висини од 900 метара спустила густа магла која нам је отежавала кретање. Повратак је ипак био неописиво лакши зачињен бербом шумских јагода којих је било свуда око нас, па и нека гљива је завршила у кеси.
Наравно, морамо се захвалити и љубазном домаћину Радету који нас је сачекао и обрадовао припремљеним ручком - прави планинарски пасуљ који је свима пријао.
аутор текста и фото: Гага
04.07 Традиционални 16. ноћни успон на Ртањ
Ноћни успон на Ртањ успешно извели Драган Павловић и Гојко Савић, као један део завршних кондиционих припрема за експедицију "ПАМИР2009".
"...Пре поласка се
нико није много одморио - углавном се седело по кафаницама, или испред
ресторана. Мало дремања ту и тамо, и много разговора све до пола сата после
поноћи, када се окупља на полазном месту. А окупило се око четири стотине
љубитеља ноћног у
спона
из читаве Србије, неки у осмој,
неки у шездесет и некој години живота...
...Креће се најпре кроз шуму, после нешто више од сат и по излази се на голу страну пирамиде и њом се онда вијуга све до врха. Сваки други-трећи човек има упаљену батеријску лампу. Не знам да ли је лепше када ове светлости претворе шуму у зачарано царство лутајућих одблесака, а дрвеће у катедрале меког сјаја у којима међу влажно сијајућим стењем плешу успламтеле гране и стабла, или када се од тих светлости на отвореним, голим леђима планине формира дугачка треперава змија, која као Млечни пут траје у тами свемира, између исто тако устрепталих пламичака осталих галаксија - Соко Бање, Бољевца, Добрујевца... расутих негде далеко испод....
...Такав осећај да се у ноћи и на висини бришу границе између земље и неба, да је сваки корак навише огроман, а да се доле могу видети или бар са сигурношћу наслутити (те се тако на њима може и огрејати) светла свих градова света. Као да су Рио, Хонолулу, Каиро и Атина сасвим близу и стају под раширену шаку, а мрмљање ноћног живота у њима, веселост свих отворених барова и сва жива ноћна музика овог света, пријатно греју длан. Да, и у неком забитом крају забите земље Србије, негде на мусавом Балкану, може се, гледајући у светла неког места, осетити и опипати пулс континената...
...Планина на коју се ноћу попело, највиша је на свету. Због осећаја да се пење изнад свих врхова и лимита, због осећаја да се читава Земља најзад своди на нашу меру, требало би бар једном у животу пробати ово. Ведра ноћ - то је сва срећа која је потребна да би доживљај био незабораван...
...На врх Ртња се стигло око четири ујутро, па се дрхтурило на оном ветру који истерује сунце над земљу, дремуцкало и чекало на излазак црвене кугле. Онда се посматрало буђење насеља, отетих из мрачног понора ноћи и расутих по ћилиму поља, дубоко доле...
Јун
13.06 Сусрет планинара на Царској Бари - Зрењанин
Дивна шетња око Царске баре - доказ да не морају планинари само боравити у планини. Педесетак Челикових планинара је дало свој допринос у овој манифастацији и провело диван дан у природним лепотама овог резервата. Домаћин је припремио две стазе, сразмерно могућностима: прва - прави мали маратон, стаза дуга преко 20 километра док су остали уживали у краћој и лакшој варијанти (око 6 километра). Постојала је и варијанта - двочасовна вожња бродићем.У оквиру манифестације одржано је и такмичење у планинарској оријентацији где смо наступили са једном мешовитом екипом и освојили друго место.
фото: Венцеслав
аутор текста: Гага
Мај
17.05 Столови - Нарцису у походе
Традиционална планинарска акција - НАРЦИСУ У ПОХОДЕ, одржана прелепог мајског дана није могла проћи без Челикових заљубљеника у природу. Овог пута преносимо утиске једне групе излетника којима је ово прва акција са Челиком.
Столови (1375. метара надморске висине) - дан прелеп за бербу нарциса. Почетак мало стрм али није страшно. Тамо су кренули мало спремнији, издржљивији, упорнији. За нас остале који смо на излет пошли са малом децом чекао нас је ГОЧ са својих 920 метара висине. Блага планина, баш као да је ту само за нас, стазе предивне за шетњу. Густа четинарска шума, безбројни потоци, мало језеро и непрегледни пропланци чине амбијент правог природног резервата. Просто нас зову да дођемо опет - пуна је прелепих утисака Стана Пауновић која је на овај излет пошла са породицом.
фото: Стана Пауновић
аутор текста: Гага
09. - 10.05 Фрушкогорски маратон
Одржан је 32. Фрушкогорски маратон. У овој традиционалној манифестацији учествовао је велики број планинара нашег клуба. Временски услови су наговештавали добар провод мада је због велике влажности ваздуха уследила и најезда комараца. Ипак је највећи утисак оставила изузетна природа Фрушке горе због које смо се и одлучили за ову акцију. То је потврдио и велики број учесника, по речима организатора - преко 12.000 из десетак земаља.
Дужина стаза је варирала од оних мањих од 17 км па све до најдуже стазе тзв. УЛТРАМАРАТОНА (102,750 км). Стазу ултрамаратона су овај пут савладали Драган Павловић (по 4. пут), Небојша Миловановић (по 3. пут) који су и носиоци сребрне значке маратона, која се додељује за вишегодишње учествовање и пређених 560 километра на овој манифестацији. По први пут су учествовали и то веома успешно и Дарко Лазаревић и Предраг Милутоновић па се надамо да ћемо их видети и следеће године на маратону. Наравно, не занемарујемо ни остале наше чланове који су се опробали на великом маратону (83км).
фото: Неле
аутор текста: Гага
Фебруар
21.02. Зимски успон на Трем (1810 м.н.в.)
(ex)ТРЕМ(но) 2009
За неке планинаре не постоје речи као што су непроходни, завејани путеви, хладноћа, мраз...
У организацији ПД Победа, пут Ниша и Нишке Бање, кренуло се у петак, у 17 часова. Придружујем им се на већ познатом месту поред ресторана Колари на ауто путу Београд - Ниш. У аутобусу позната и драга лица. Пут протиче без икаквих проблема, без застоја и закрчења, без снежних наноса и прекида саобраћаја, иако је на тв-у само сат времена пред полазак јављено потпуно супротно. У Нишку Бању стижемо око 21 час где нас дочекује домаћин. Смештамо се по жељи у обезбеђеном приватном смештају, хотелу „Озрен“, кao и у основној школи, за оне који носе своје „кревете“ – вреће и подметаче.
Акција је свечано отворена у суботу у 6.30h након чега аутобусима одлазимо до села Горња Студена (375м) одакле почиње успон на Трем (1810м). Пешачење започињемо у 07.40. Пут од Горње Студене до Бојаниних вода води асфалтним путем који је прекривен дубоким снегом, али нам је пешачење на једном делу пута олакшано јер ходамо по разгаженим траговима од гума које је направило полицијско возило (џип). У наставку пута ти трагови се губе, возилом се не може даље, те нам то говори да ће снега бити све више. Планинари који су испред нас успешно и без проблема праве пут проходним за остале. После сат и по времена стижемо до дома на Бојаниним водама, где правимо краћу паузу. Очекује нас тежи део пута од Бојаниних вода до Девојачког гроба који води колским путем и стазом кроз шуму која је потпуно непроходна и „затрпана“ снегом. Неколицина нас жури напред, обилазимо већу групу планинара, и избијамо на чело колоне, где заједно са организаторима чинимо групу од десетак људи који учествују у прћењу стазе. Почињемо пробијање, смењујемо се на сваких 15 - 20 корака, најмања дубина снега нам је до колена. На појединим деловима стазе неки од нас и пропадају до рамена. Стаза се прти ногама, рукама, телом… Смањујемо број корака на десет, иза нас није стаза него канал, ров... На пола пута Жељко из Буковца ставља крпље и креће напред правећи трагове, чиме нама осталима олакшава прћење стазе. Испоставиће се да је пун погодак био када је Влада још на почетку успона искусно предао своје крпље Јелени на „чување“, а која је била међу групом од десетак планинара који су пртили стазу...
Испред Девојачког гроба смо. Последњи напори и пробијамо високу „стреху“, излазимо на Девојачки гроб после два сата и 40 минута. Прегурали смо најтежи део. Магла је око нас. Правимо паузу и размишљамо шта даље. Дванаест је сати, а договорено је са организаторима да се иде на успон до 12.30 и да се онда сви вратимо назад, без обзира где се налазили у том тренутку. Процењујемо да нам је потребно још сат, сат и по времена до врха, с обзиром да смо изашли на гребен и да је ту сад знатно мање снега. Крећемо даље, снега на појединим деловима скоро и да нема, назире се трава, лакше нам је свима. Због магле губимо мало висину, упадамо опет у дубок снег. Време пролази, схватамо да ће требати више од сат и по времена, али воља и жеља је јака и ништа нас више не може зауставити. А онда на 15 минута пред врх, стиже награда за труд, магла се одједном повукла, сунце се појавило и направило предиван поглед на околину. И тачно у 14.00 излазимо на врх пресрећни и одушевљени. Вредело је труда и великог напора, тачно 6 сати и 15 минута од поласка из Горње Студене. Уживамо на врху, време је одлично, планинари пристижу у све већем броју...
Након проведених пола сата на врху група која је прва изашла на врх полако креће назад истом стазом мимоилазећи се са планинарима који и даље пристижу, и којима још само мало фали до врха. Сада је све лакше, спуштамо се са врха, газимо утабану стазу. Ипак у Горњу студену стижемо по мраку, након три до три и по сата силажења.
Део планинара одлази градским аутобусом до Нишке Бање, а остали се окрепљују у локалној кафани, где чекамо да се врате преостали планинари. Око пола девет сви планинари су се успешно вратили са врха, након чега се пресвлачимо, пакујемо и улазимо у аутобус који нас вози назад у Нишку Бању на вечеру (пасуљ, кобаја, купус салата) у ресторану „Озрен“.
Након вечере и доделе захвалница планинарским клубовима који су учествовали на 13. зимском успону на Трем, захваљујемо домаћину и у 22.00 крећемо назад за Београд.
Поспано друштво напуштам у Коларима, до следеће акције – Проклетија (Језерски врх).
До скорог виђења...
аутор текста: Дарко
21.02. Са планинарима из Београда обилазак дела Смедеревске трансферзале
Данашњи дан је био планиран за зимски успон на Трем. Због непроходних путева одложена је акција али то не значи да није било и других активности.
У госте су нам дошли планинари из ПСД "Копаоник" па смо са њима обишли неколико интересантних места у Смедереву и започели обилазак Смедеревске трансферзале. Очекујемо да чујемо и њихове утиске.......
Јануар
10.01. Божићни успон на РТАЊ
Као што традиција налаже, планинари почињу својим активностима на отварању сезоне на традиционалном 25. Божићном успону на Ртањ. На самој акцији учествује преко 50 Челикових планинара, овај пут у друштву са пријатељима из клубова ПД ПТТ-Београд као и планинарима из Велике Плане и Смедеревске Паланке. Познато је да се на овај успон креће из два правца: са северне теже стране и наравно лакше јужне. Температура увелико испод нуле, по мом мерењу и испод -10 степени Целзијуса. Због ниске температуре снег је био доста сув и многима је као такав представљао проблем при кретању. Излазак на гребен а и касније до врха и спуштање пратило нас је сунчано време које нам је на тренутке омогућило да уживамо у величанственим призорима и погледу на Кучајске планине и Бељаницу на северу, на Суву планину и Трем на југу као и на Стару планину и Миџор на истоку. По завршетку акције, чекао нас је незаобилазни пасуљ у дому у насељу Ртањ.
Поред искусних планинара, овај успон је некоме био први планинарски корак, који ће вероватно памтити целог живота. Међу њима је и шестогодишња Ања Жигић, наша гошћа из Зрењанина, уједно и једна од најмлађих учесника овог похода, која је успешно направила своје прве планинарске кораке и то одмах у суровим условима. За сваку похвалу.
Следе активности:
Фебруар 2010.
22.11. - Бељаница