ВИСОКОГОРСКО - АЛПИНИСТИЧКА СЕКЦИЈА
Алпинистичке активности 09.06.2007.
Још двојица челикових планинара похађају алпинистички течај. После зимког дела на Комовима сада је на реду и летњи течај. Први део је одрађен на стенама Каблара а онда следи и успон на Горњачким стенама. Пао је и први самостални успон - испењана је Мањинина смер: висина 120 метара, тежина III, време 1 сат и 40 минута. Пењали су у првој навези Гојко Савић и Венцеслав Павловић док је другу предводио Драган Павловић а други пењач Дарко Лазаревић. На Горњачком вежбалишту је такође испробана прва смер тежине V,VI.
ПРОКЛЕТИЈЕ - ЗИМСКИ УСПОН 14. - 15.04.2007.
У склопу планираних активности високогорско-алпинистичке секције, четворица планинара учествовали у зимском успону на Проклетије. Небојша Петковић и Славољуб Стевановић су стигли дан раније на Грбају и првог дана као загревање испели Караулу (1915 м.н.в.).
Следећег дана, у друштву са још двојицом клупских колега а то су Дарко Лазаревић и Драган Павловић крећу на Волушницу (1879 м.н.в.). И поред лошег и врло топљивог снега овај успон није представљао никакав проблем тако да смо одлучили да се одвојимо од велике групе и кренемо на, снегом завејани врх Попадију (2057 м.н.в.) и нешто нижу Талијанку. Одавде се Славко и Неша враћају у планинарски дом на Грбаји док Дарко и Гага настављају гребеном ка Караули (1915). Прелаз преко гребена није био ни најмање лак а све због великих снежних стреха које су на појединим местима прелазиле преко 2 метра висине. Око 17 часова успели смо да се испењемо на Караулу, на опште одушевљење групе коју је предводио Влада Матковић из Победе.
Следећег дана Неша и Славко крећу на успон и освајају Љуљашевића Каранфиле (2250 м.н.в.). Све у свему, једна веома успешна акција и добра најава за још веће успехе Челикових планинара.
 |
 |
|
Волушница |
спуст гребеном |
 |
 |
| Челикова застава на Караули | Поглед на Каранфиле |
КОМОВИ - ЗИМСКИ АЛПИНИСТИЧКИ ТЕЧАЈ 16. - 24.03.2007.
Тројица планинара Челика, Драган Павловић, Дарко Лазаревић и Венцеслав Павловић крећу 16. марта на Комове у Црној Гори у циљу присуствовања Алпинистичком зимском течају и тамо остају до 26. марта. Са нама су још били и планинари - алпинисти из Јагодине и Крагујевца као и инструктори Слободан Миловановић из Чачка и Војислав Шкрбић из Крагујевца.
У склопу обуке испењали смо врх Ком Васојевића (2461. м.н.в.) у зимским условима. Снег је био идеалан, тврд па нам ни успон на појединим местима и до 55 степени није представљао већи проблем. Да подсетим, на врх су изашли Драган Павловић и Дарко Лазаревић. Додуше, време нам није било наклоњено. Само првог дана је било сунчано а већ другог се време погоршава и прераста у јаку снежну олују због које смо остали у подножју Комова два дана дуже од планираног. Да подсетимо шта смо све радили на течају: заустављање цепином приликом евентуалног пада, кретање у навези, израда сидришта у снегу, ледничко навезивање, абзајл са осигурањем (тзв. печурка и помоћу цепина и ледног чекића), израда импровизованих носила, припрема за биваковање у снегу и израда "вучјих јама"...
Након завршетка овог течаја, Драган Павловић стиче звање АЛПИНИСТЕ - ПРИПРАВНИКА док Дарку и Венцеславу преостаје да присуствују и летњем алпинистичком течају да би стекли ово звање.
МАГЛИЋ - ТРНОВАЧКО ЈЕЗЕРО - РАФТИНГ ТАРОМ - ДУРМИТОР
У периоду од 5. до 11. августа 2006. године чланови алпинистичко-високогорске секције ПК Челик Славољуб Стевановић и Драган Павловић учествовали су у акцији МАГЛИЋ - ДУРМИТОР 2006. Акцију је организовало планинарско друштво Каблар из Чачка и у њој су учествовали још и планинари из Крагујевца и Зрењанина.
На путу ка Босни и Маглићу, направљена је једночасовна пауза коју смо искористили за посету Мокре Горе и Мећавника. Пут је даље водио преко Вишеграда, Горажда, Србиња до седла Пријевор где смо у раним вечерњим сатима подигли камп. Од Пријевора до Трновачког језера потребно је око 2 сата хода, углавном шумском стазом, коју смо прешли 6. августа у раним јутарњим часовима. Само језеро се налази у Републици Црној Гори. Од језера води стаза до врха Маглића (2387 метара) и потребно је око три и по сата да би се савладала. У првом делу је доста стрма и води преко травнатих полица док у другом наставља по полегнутом, травнатом и веома широком гребену. Истим путем смо се вратили у камп на Пријевору у вечерњим сатима.
У понедељак, 7. августа полазимо на сплаварење Таром у дужини од 16,5 километара. Деоница почиње код кампа Брштановица и завршава се код Шћепан Поља. Ова рафтинг тура је организована у сарадњи са Планинарским клубом Енцијан из Фоче. Храброст да се упусте у овај атрактиван вид авантуре имала су само 4 планинара из целе експедиције, Славко и Гага из Челика као и Драган и Кристијан из Зрењанина.
После рафтинга кренули смо из Шћепан Поља, уз реку Пиву преко Мратињског језера, Трсе до Дурмитора. Правимо нови камп у Шарбан Долу. Уторак, осми август, по веома лошем времену, са комплетном опремом крећемо према Боботовом Куку (2523 метара) преко Млечног Дола, Зеленог Вира и Седла. На врху смо у 13 часова и после краћег задржавања ради фотографисања спуштамо се у Валовити До. После обиласка Ледене пећине настављамо преко Прла до катуна Локвице (1720) где постављамо други камп. Сутрадан, преко Прла (1920) вршимо успон на Минин Богаз (2387 метара) а затим пречимо падину Мининог богаза ка Тројном превоју, у почетку преко травнатих полица а касније кроз камене одломе. Са Тројног превоја вршимо успон на Бандијерну (2400 метара). По подне почиње да пада киша и наставља и сутрадан. Због веома лошег времена завршавамо акцију на Дурмитору пре планираног термина.
ИЗВЕШТАЈ СА АКЦИЈЕ "ДУРМИТОР 2006"
Чланови алпинистичко-високогорске секције, Славко Стевановић, Гојко Савић и Небојша Петковић боравили су у периоду од 7. до 10. априла 2006. године на Дурмитору. Циљ је био зимски успон на Боботов Кук (2523 м.н.в.). Истовремено у том периоду на Дурмитору је боравило и 40-ак планинара из разних клубова из Србије у организацији ПД "Победа"-Београд са истим циљем.
8. април 2006.
Логор је постављен у Валовитом Долу. Приступ до Валовитог Дола ишао је преко Локвица (1720), затим преко Прла (1965), који је био јако тежак због велике стрмине и тешког снега.
9. април 2006.
По чврстом снегу, за сат и по изашли смо на превој 2351 м. Са превоја освојен је Лучин врх (2396). У правцу Боботовог Кука дошли смо до Шкрчког погледа (2432). Главна смер за успон на сам врх ишла је по средини масива и достигнута висина је 2480 метара. Даље се није могло због нестабилног снега и крушљивих опримака.
